SRPSKA GEOPOLITIČKA AKROBATIKA: Vežbe sa NATO-om, rakete iz Kine — koliko dugo se može hodati po žici?
Srbija se u martu 2026. ponovo našla u centru geopolitičke pažnje, ne zbog krize, već zbog naizgled paradoksalne kombinacije spoljnopolitičkih poteza. Usred najave kupovine kineskih supersoničnih balističkih raketa, Srbija je pozvala NATO na zajedničku vojnu vežbu na jugu zemlje u maju, što će biti prva takva zajednička vežba od 2018. godine i ujedno prva od kada je Beograd uveo moratorijum na vojne vežbe sa svim partnerima na početku ruske invazije na Ukrajinu.
NATO komanda u Napulju prihvatila je poziv, naglasivši da će vežba doprineći jačanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu i biti sprovedena uz puno poštovanje zvanično proglašene politike vojne neutralnosti Srbije. Zvuči diplomatski uredno — ali u praksi, slika je znatno složenija.
Beograd je, naime, u isto vreme koji koristi za zbližavanje sa Alijansom, realizovao prve zajedničke vojne vežbe sa kineskim specijalnim jedinicama prošle godine, uprkos upozorenjima Brisela. Analitičar Kurt Basener ocenjuje da Vučić demonstrira sposobnost geopolitičkog balansiranja između SAD, Kine, Rusije, Turske i zemalja Zaliva, i da poziv NATO-u ima mnogo veze sa željom da se održi prisustvo KFOR-a na Kosovu u trenutku kada SAD preispituju svoje vojsko prisustvo u Evropi.
Unutar Srbije, ovakav kurs ima svoju logiku. Srbija je skoro potpuno okružena članicama NATO-a, ali vlasti tvrde da neće ući u Alijansu. Parlamentarna rezolucija o vojnoj neutralnosti iz 2007. nema pravnu snagu — to je politička izjava, ne ustavna kategorija. U praksi, srpska vojska godišnje vežba sa NATO snagama, fabrika Utva iz Pančeva — koja je 1999. bila bombardovana — imaće ulogu u proizvodnji delova za francuske avione Rafale, a vojni budžet neprekidno raste. Formalna neutralnost i suštinska integracija postepeno idu u suprotnim smerovima.
Pitanje koje ostaje bez odgovora nije da li Srbija može biti neutralna u svetu koji se sve brže polarizuje, već do kada taj nastup može biti održiv — i za Zapad, i za Istok.
