Srbija smanjuje zavisnost od ruskog gasa i traži nove snabdevače kroz EU mehanizme

U jednoj od ključnih aktuelnih političko-ekonomskih vesti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da zemlja aktivno smanjuje svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa i traži dugoročne alternative putem Evropske unije.

Ovo je značajan zaokret u energetskoj politici jedne zemlje koja je decenijama bila jedna od retkih u Evropi sa više od 80 % gasa iz Rusije — pretežno kroz ugovore sa kompanijom Gazprom koji su isticali ili su sklopljeni kao kratkoročne opcije nakon raskida dugoročnih aranžmana.

Šta to znači za Srbiju i region

• Srbija je pristupila zajedničkom mehanizmu nabavke gasa EU, kroz koji želi da obezbedi oko 500 milijona kubnih metara godišnje, što bi pokrilo oko petinu domaće potrošnje.
• Pored toga, već se uvozi gas iz Azerbejdžana preko Bugarske, a planira se izgradnja gasovoda preko Severne Makedonije koji bi omogućio pristup ukapljenom gasu (LNG) iz Grčke, kao i naftovod do Rumunije predviđen za 2027.
• Vučić je naglasio da i dalje postoji saradnja sa Rusijom, ali da je prilagođavanje energetske politike realnosti i zahtevima EU neophodno ako Srbija želi da intenzivira pristup evropskom tržištu.

Ovaj potez ima širu političku težinu jer dolazi u trenutku kada se energetska sigurnost i geopolitička orijentacija sve više prepliću u kontekstu rata u Ukrajini i pritiska EU da smanji svoje zavisnosti od ruskih energenata.