PREGOVORI O UKRAJINJI U ZAMRZNUTOJ TAČKI: Iran, Tramp i zamor od diplomatije
Mirovni proces koji je trebalo da bude jedan od prioriteta Trampove administracije suočava se sa ozbiljnom krizom fokusa i volje. Zvaničnici tvrde da mirovni proces predvođen SAD polako zamire jer Donald Tramp gubi interesovanje za pregovore, dok američki rat protiv Irana smanjuje pritisak na Rusiju. Rat na Bliskom istoku odvratio je pažnju Vašingtona od postizanja sporazuma, a situacija istovremeno koristi Rusiji kroz više cene nafte, pauzu od sankcija i brže iscrpljivanje američki municija potrebnih Kijevu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da su pregovori u pauzi, ali da Rusija ostaje otvorena za nastavak dijaloga: „Jasno je da su Amerikanci, kao posrednici čiju ulogu cenimo, trenutno zauzeti drugim stvarima. Puni smo strpljenja." Ova fraza, ma koliko diplomatski zvučala, za mnoge analitičare znači jednu stvar — Moskva je zadovoljna pauzom.
Hronologija proteklih meseci to potvrđuje. Pregovori su se odvijali u Abu Dabiju, potom u Ženevi, a svaki krug donosio je ograničene rezultate. Najveći konkretni pomak bila je razmena 314 ratnih zarobljenika, dok su ključna pitanja — teritorijalni status Donbasa, bezbednosne garancije za Kijev i nuklearna elektrana Zaporižje — ostala nerešena. Rusija nudi uslove koje Kijev ne može da prihvati, a Ukrajina zahteva kompromise koje Moskva odbija.
Paradoks trenutne situacije je u tome što upravo američki vojni angažman u Iranu — koji bi trebalo da demonstrira globalnu moć Vašingtona — slabi američki pritisak na Rusiju da pristane na kompromis. Dok se Pentagonu i Stejt departmentu logistika skuplja oko Persijskog zaliva, Kremlj mirno čeka, oslanjajući se na visoke prihode od nafte i relativno stabilan vojni pritisak na terenu. Rat u Ukrajini ušao je u svoju petu godinu, a izgledi za trajni mir ostaju dalje nego ikada.
