Evropa između mira i spremnosti za sukob: kako građani i države vide sopstvenu odbranu

U vreme intenzivnih globalnih tenzija — posebno u kontekstu rata u Ukrajini i promenljivih transatlantskih odnosa — pitanje spremnosti evropskih zemalja da odgovore na potencijalne oružane sukobe sve je prisutnije u javnim debatama i stručnim analizama. Novija istraživanja javnog mnjenja ukazuju na kombinaciju skepticizma građana, napora država da ojačaju odbrambene kapacitete i sve izraženije želje za stabilnošću bez izbijanja konflikata.

Javni osećaj nesigurnosti

Prema rezultatima anketa sprovedenih širom devet zemalja Evropske unije, znatan deo evropskog stanovništva ne veruje da bi njihove nacionalne vojske mogle efikasno da odgovore na ozbiljan vojni izazov — posebno u slučaju sukoba sa Rusijom. U pomenutoj anketi, oko 69% ispitanika izrazilo je sumnju da bi njihove zemlje bile sposobne da se odbrane u takvom scenariju, čak i ako su države nastojale da unaprede svoje kapacitete kroz brojne evropske odbrambene pakete i inicijative planirane do 2030. godine.

Ovi stavovi se poklapaju sa drugim analizama javnog mnjenja koje sugerišu da preko polovine Evropljana nije uvereno da je kontinent spreman za produženi sukob sa trećom zemljom, dok je značajan deo ispitanika izrazio zabrinutost i strah od mogućeg oružanog sukoba na evropskom tlu.

Ankete takođe pokazuju da mnogi građani European Union povezuju ove bezbednosne rizike sa globalnim i regionalnim političkim promenama, uključujući i percepciju međunarodnih lidera i savezničkih politika, što dodatno utiče na opšti osećaj nesigurnosti i potrebu za jačanjem odbrane.

Stvarna ulaganja i strateške promene

Iako percepcija javnosti ukazuje na zabrinutost, evropske države i same preduzimaju korake u jačanju odbrambenih kapaciteta. Podaci Evropske odbrambene agencije pokazuju da je ukupna potrošnja zemalja EU na odbranu 2024. godine iznosila preko 343 milijarde evra, gotovo dvostruko više nego pre pet godina, uz značajne doprinose Nemačke, Francuske, Italije i Poljske. Ovo odražava svest država o rastućim bezbednosnim pretnjama i potrebi da se smanji zavisnost od spoljnog vojnog oslonca.

Takođe, strateški planovi kao što je inicijativa Readiness 2030 ukazuju na ambiciju Evropske unije da unapredi sopstvene odbrambene kapacitete — uključujući zajedničke sposobnosti i investicije veće od 800 milijardi evra do kraja decenije — uprkos izazovima u usklađivanju politika članica.

Razlike između percepcije i realnih kapaciteta

Jedan od ključnih izazova za Evropu jeste sasvim različit odnos između javne percepcije i objektivnih strategija odbrane. Dok većina građana izražava sumnju u spremnost sopstvenih oružanih snaga, mnoge države ulažu sve više resursa u modernizaciju vojske, kupovinu opreme i vojne vežbe sa partnerima iz NATO-a i EU. Ove investicije obuhvataju kako konvencionalne sposobnosti, tako i razvoj sofisticiranih sistema, cyber-odbrane i logističke mreže koja bi mogla podstaći bolju interoperabilnost u slučaju krize.

Problem se, međutim, često svodi na različite strategije među državama EU — neke članice ulažu masivno, dok druge još uvek troše relativno malo na odbranu. Ova neujednačenost dovodi do neujednačenog javnog osećaja sigurnosti unutar bloka, a takođe otežava brzu usklađenu reakciju u slučaju kriznih situacija.

Šta ovo znači za evropsku bezbednost?

Ukratko, Evropa se nalazi na raskrsnici: s jedne strane, široko rasprostranjeni osećaj nesigurnosti i skepticizma o sopstvenoj vojnoj spremnosti; s druge, konkretne investicije u odbrambene kapacitete i strateške planove koji ciljaju dugoročno unapređenje i autonomiju u oblasti bezbednosti. Ova dinamika pokazuje da, iako građani možda ne veruju da bi se njihova zemlja mogla uspešno odbraniti u slučaju velikog sukoba, države i institucije rade na tome da to postane realnost — uz napore za bolju koordinaciju i zajedničku viziju bezbednosnih politika.

Ova analiza osvetljava složen odnos između subjektivnih percepcija javnosti i objektivnih državnih akcija, ukazujući na to da se Evropa sprema za buduće izazove, ali da je još uvek u toku proces izgradnje pune sigurnosne spremnosti i poverenja građana u sopstvene sposobnosti.