ENERGETSKI ŠOK: Iran gađa Katar, nafta na ivici istorijskog maksimuma — Evropa broji troškove
Globalna energetska tržišta prolaze kroz jedan od najburnih perioda od naftne krize 2022. godine. Nakon što je Izrael, u koordinaciji sa Vašingtonom, izveo udare na iransko gasno polje Južni Pars — najveće na svetu — Iran je uzvraio udarcem na katarski industrijski kompleks Ras Lafan, koji je odgovoran za gotovo petinu svetskih isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG). Cena referentne nafte Brent nakratko je premašila 119 dolara po barelu pre nego što je pala nazad na oko 108 dolara, dok su evropske cene gasa skočile za oko 30 odsto na trogodišnji maksimum.
Ono što zabrinjava analitičare nije samo trenutni skok cena, već sistemska ranjivost globalnih energetskih tokova. Brent je od početka sukoba porastao za oko 80 posto, uglavnom zbog gotovo potpunog gašenja tranzita tankera kroz Ormuski moreuz, koji inače prenosi oko petinu svetskih isporuka nafte i gasa. Međunarodna agencija za energetiku reagovala je jednim od najvećih oslobađanja strateških rezervi u svojoj istoriji, ali tržišta ostaju napeta.
Katarska kompanija QatarEnergy procenila je da su iranski napadi uklonili 17 odsto kapaciteta za izvoz tečnog prirodnog gasa, dok su se Saudijska Arabija i UAE stavile u stanje pripravnosti nakon izraelskih udara na iranska postrojenja. Napadi su pojačali strahove da bi energetska kriza izazvana zatvaranjem Ormuskog moreuza mogla biti dugotrajna, sa dugoročnom štetom po proizvodnju nafte i gasa.
Za Srbiju i region, posledice su direktne i konkretne. Zemlja uvozi gotovo svu naftu i gas, a svaki skok svetskih cena direktno se preliva u cene goriva i račune za struju. Ekonomisti upozoravaju da bi produžena kriza cena energenata mogla ugroziti makroekonomsku stabilnost više zemalja Balkana koje su i bez toga pod pritiskom inflacije i sporog rasta. Sudbina rata u Iranu i sudbina energetskih cena za Evropljane u ovom trenutku praktično su isto pitanje.
